Aranžiranje hrane predstavlja poseban užitak onima koji nisu skloni halapljivosti, već natenane uživaju u obrocima. Bacite još jedan pogled na vaš tanjir, da li se na njemu nalazi hrana u crvenoj, zelenoj, žutoj i drugim bojama?
Boja hrane potiče od prirodnih pigmenata koji su bogati antioksidantnim svojstvima. Po hemijskom sastavu, pigmenti su najčešće porfirini, karotenidi i
flavonoidi. Jedna od najraširenijih grupa pigmenata spada u grupu
porfirina koji se nalaze u obliku hlorofila u zelenim biljkama, ali i
u obliku mioglobina u crvenom mesu.
Zato jedite zeleno voće i povrće, poput avokada, zelenih jabuka, kivija, limete, graška, kupusa, celera, spanaća, kopriva, blitvi, tikvica...
Tokom
prerade biljne hrane treba težiti tome da se što više očuva prirodna boja namirnice, što dalje znači manje kuvanja ukoliko se takva namirnica može jesti i sveža. Zlatno pravilo je da što više jedete sirovu hranu, koja je najbogatija hranljivim sastojcima.
Najčešće boje voća i povrća su- zelena, crvena, žuta narandžasta, plava,
purpurna i bela. Žuta i narandžasta boja potiču od
karotenoida. Crvena, plava i ljubičasta boja su flavonoidni
spoj, koji predstavlja dobar izvor antioksidanata.
Bela boja preovladava u bananama, kruškama, pečurkama, luku,
belom krompiru, repi...
Narandžasti i žuti plodovi sadrže više vrsti antioksidanasa, kao što su
vitamin C, karotenoidi i bioflavonoid, a sadrže ga žute jabuke, marelice,
dinje, grejpfrut, limun, mango, nektarine, narandže, breskve, mandarine,
ananas, žute kruške, kukuruz, keleraba, žuti paradajz, mrkva, žuti
krompir i tikve.
Crvena boja voća i povrća štiti srce, čuva pamćenje, smanjuje rizik
od više vrsti raka. Svakodnevno konzumiranje voća i povrća smanjunje rizik od bolesti srca, čuva vid
i jača imunološki sistem.
