I dalje postoji duboko usađeni strah da ono što je domaće proizvodnje možda nije dovoljno dobro. Sve što ima etiketu neke zapadne zemlje, naročito ako je poreklom iz Evropske unije ili Amerike daleko se bolje kotira u našim očima. Kako treba da se ponašamo pri izboru vina? Koje vino je najbolje?
Neke vinoteke su uvoznici jeftinih stranih
vina i imaju veliki interes da prvo prodaju ono što su uvezle,
a tek onda proizvode domaćih proizvođača. Vinoteka ili
trgovci vinom ostvaruju znatno veću zaradu plasmanom stranog jeftinog
vina na domaće tržište nego prodajom domaćeg vina.
Otud delom postaje jasno da nije uvek najkvalitetnije vino koje je strane proizvodnje, čak šta više, ima veliki broj vina domaćeg porekla koja su vrhunskog kvaliteta. Ipak, često su domaća vina precenjena, pa je i to jedan od razloga koji odbija kupce.
Ono što privlači, pre nego što nešto otvorimo i probamo, jeste lepa ambalaža i kvalitetno i zanimljivo pakovanje. I tu prednjače strana vina, pa se često vizuelno opredeljujemo ili na preporuku prodavca, koja opet ne mora biti merodavna.
Tako dolazimo do toga da je u mnogim vinotekama odnos zastupljenosti 80% stranih u odnosu na 20% domaćih vina.
