Šta sve ne treba poneti na put

Nije bitno koliko ćemo odeće poneti, da li nam je kofer već otrcan i sa kojom mukom smo sakupili pare. Bitno je da ćemo ipak krenuti putem neistražene svetlosti, odmoriti oči na tek viđenim stvarima, obnoviti ljubav ili se zaljubiti, dočekati zoru u nepoznatom gradu, zaboraviti da postoji sutra, uloviti talas koji samo jednom u životu udara baš u tu stenu…

Ne moramo poneti čak ni foto- aparat ako imamo ključić od riznice sećanja, ako ćemo ga umeti otključati i oteti zaboravu kada se vratimo kući. Spisak stvari koje možemo zaboraviti kod kuće podjednako je dugačak, ako ne i duži od must-have liste neophodnih stvari.

Bez obzira koliko smo spontani ili nismo, određena priprema za put je neophodna, baš iz razloga da bismo više uživali kada stignemo na odredište, ali se ne smemo previše opteretiti organizacijskim poslovima i stvoriti sebi nervozu, onda kada treba da budemo najopušteniji.

Iako je glupo da cele godine “živimo” za leto, dopustljivo je u slučaju kada se pozitivnom energijom koju pokupimo usput možemo napajati cele godine. Otkriću vam mali trik koji često primenjujem. Kada dotaknete savršen trenutak, lahor čarolije koji nas kao dar ponekad poseti, pokušajte da usporite vreme. Smestite se udobno na stenu, klupicu, pored prozora, na pesak, u hodu, osvestite lepotu koja se dešava i uronite u nju. Dobro je onjušite, poslušajte, pomilujte pogledom, udahnite, plovite njome i ljuljuškajte se. Otvorite kovčežić u srcu, polako ga otključajte da ne zaškripi, pazite da ništa ne izađe van i pustite da lepota umirujućeg, zanosnog trenutka uplovi u vaša sećanja. Tu treba da ostane najmanje zauvek…Zato polako…Onda zaključajte kovčežić i nastavite dalje.

Ne zaboravite da imate ključ kada pokušaju da vam oduzmu vertikalu, kada vam vetrovi biju u prsa, kada jutro svane malo kasnije nego ostalih dana, ne zaboravite da na kratko zavirite u plavetnilo kojim ste se obojili, da oslušnete zvuk kojim su vas Bogovi dozivali, vizuelizujte sećanje! Pobedite letom u sebi!