Nijedan obrok nije potpun bez dezerta. Dezert dolazi kao ''šećer na kraju'' i zaokružuje svako druženje za stolom. Poreklo tog izraza je zaista zanimljivo, a izvedeno je od reči iz starog Francuskog ''desservir'', što znači ''počistiti sto''.
Uobičajeno, dezerti su slatka jela. Dezert na kraju obroka je relativno nov običaj u zapadnoj kulturi. Ako pogledamo unatrag, videćemo da je uvek postojao običaj jesti orašaste plodove i voće posle glavnog jela, što je postupno preraslo u dezert. Ali, slatka jela su relativno nov dodatak. Uobičajene vrste dezerta su voće, puding, keks, kolač, torta, sladoled, pite i mnoge drugi specijaliteti.
Pre razvoja industrije šećera u 19. veku, slatka hrana je bila nedostupna srednjoj klasi, a bila je znak aristokratije u to doba. Kada se industrija mehanizovala, šećer je postao jeftiniji i dostupniji pa je postupno prerastao u sastavni deo obroka.
U nekim kulturama, dezert se ne jede posebno na kraju obroka, već uz glavno jelo, a u nekima, dezert uopšte nije deo obroka, nego je rezervisan samo za posebne prilike. Često se dezert jede posebno, najčešće nakon jela, ali uvek u ležernoj i opuštenoj atmosferi.
