Postoji izreka da smo ono što jedemo. Pa, sudeći prema tome šta sve ljudi jedu, možda i nije baš tako. Izbor hrane uslovljen je religijom, geografijom, običajima i životnim navikama, kao i ličnim afinitetima prema različitim ukusima. Internacionalna kuhinja je veoma raznolika i bogata, na vama je da prosudite...
Romi koji žive u Velikoj Britaniji rado jedu ježeve, a cenjeni specijalitet u Saudijskoj Arabiji jesu oči pečenog jagnjeta i
obično se nude gostu koga izuzetno poštujemo.
Jagnjeći ili teleći mozak čest je na meniju srednjeistočnih zemaljama. Arapi
i zapadni Kinezi jedu ekstremno tvrde i kiselkaste kamilje grbe,
stopala i meso. Grbe se prvo mariniraju, a zatim peku.
Iako se ponekada čini da su neobični i ne baš primamljivi ukusi odlika kuhinja dalekih zemalja, kresta petla se koristi u Francuskoj
i Italiji, posebno kao ukras jelima od živine. U Engleskoj se ranije pravila pita od vrana, mada se danas retko može naići na ovu nekada cenjenu poslasticu.
Meso iguane, šećerni mravi i kengurov rep samo su neka od jela koja slove za specijalitete i delikatese.
Sa nešeg stanovišta, najmanje humano od svega prethodno pomenutog jeste konzumiranje pasa (ali i mačaka) u Koreji i Kini. Pse usmrte tako što ih udaraju do
smrti ili dave životinju dok ne ugine. Društva za zaštitu životinja iz
Severne Amerike vode borbu da se zabrane ovi načini konzumiranja mesa.
U Kini se u ishrani koriste i druga neobična jela poput- supe od ptičijih gnezda, peraja od ajkule ili medveđa šapa!
Broj i neobičnost onoga što ljudi jedu prevazilazi mogućnost opisa u današnjem tekstu, ali čini se da je i ovo dovoljno da ne ogladnimo izvesno vreme...
