Miris vina može da nagovesti od kojih sorti je vino pravljeno, u kakvim buradima je odlažavalo, pa čak i koliko je staro! Uživanje u vinu staro je koliko i prvi vinogradi.
Znalci prvo zavrte čašu, pa tek onda pomirišu, zato što se tako oslobodi više mirisnih molekula. Arome ukazuju na sorte od kojih je vino pravljeno, na kakvom podneblju, načinu fermentacije...
Ukus vina ističe pažljivo odabrana hrana. Pre jela se piju suva ili porto, a u toku jela bela vina, ako jedete piletinu, zečetinu ili ribu. Crvena vina se jedu uz meso jačeg ukusa, kao što je jagnjetina, svinjetina, meso s roštilja...
Uz povrće i hranu iz vegeterijanske kuhinje slažu se slabija crvena vina. Nije pogrešno ni konzumirati ih uz slatkiše, ali u tom slučaju birajte penušava i slatka vina.
Svako vino se služi na različitoj temperaturi i u posebnoj čaši. Mehurići u penušavim vinima zapravo su ugljendioksid, koji se lako rastvara na nižim
temperaturama, pa treba da se služe dobro ohlađena, dok je bela
preporučljivo rashladiti na temperaturi od 7
do 15 stepeni.
Staro, crveno vino punoću ukusa daje na temperaturi između 18 i 21 stepen, a lagana crvena vina mogu da se služe i na nižim temperaturama od sobne.
Ako niste znali, najskuplje prodato vino svih vremena je 1787 Chateau Lafite, koje je aukcijska kuća Kristi
u Londonu 1985. platila 160.000 dolara.
