Ne dajte da nam proteku- Dunav i Sava

Dok se bolje ne zagleda. Možda više odgovara Pavićeva biografija Dunava ”…a potom, čim se siđe među Slovene, reka dobija muški pol i ime muškog roda Dunav…” Tako da čitava švarcvaldska priča o gubljenju nevinosti ove reke u Panoniji  postaje neverovatna.

Ako ste nekada dočekali zoru pored reke ili jutro šetajući kejom pored znate da biografija dobija takav ton, nekako naš. Cene na splavovima kod hotela “Jugoslavija”, na Dunavu, možda i nisu “baš domaće”, ali zato imate i one pitomije, više boemske splavove na Savi, kod poznatog bloka 45.

Nego, da krenemo kejom, zapravo redom. Do pomenutog keja na Dunavu možete doći od Novog Beograda, pa odšetati do skoro vojvođanskog Zemuna. Ovde se nalaze "fensi" narodnjački splavovi, ali postoje i klubovi na vodi gde se sluša raznolikija muzika.

Najpoznatija kafana je “Reka”, koju najviše vole stranci zbog spoja etno stila i muzike od ciganske, preko evergreen, do pop, rock. Brod-restorana na Dunavu i Savi ima preko sto, tako da ih ne bismo nabrajali predlažem da prošetate. Restorani na desnoj obali Dunava smešteni su od boemskog „Radeckog“ do Ušća i od Ušća do Višnjice. Na levoj obali Save kej se proteže od Ušća do blokova, dok je na desnoj čak do Čukaričkog rukavca.

Po legendi, u osvit istorije, posada broda “Argo“ krenula je Dunavom u potrazi za „zlatnim runom“. “Zlatno runo“ tamo možete pronaći uvek. Ako ste umetnik-inspiraciju, ako ste avanturista-ponešto neistraženo, ako ste zaljubljeni-opet inspiraciju, a ako ste samo šetač-idealno mesto za šetnju. Herodot, osnivač istorije, kazao je za Dunav da je to „najveća i najmoćnija od svih reka...“.

Nama može pružiti jedan od najmoćnijih doživljaja Beograda. Na Boemskom šetalištu kod bloka 45, pored Save, nalaze se interesantni brodovi- restorani, gde uz muziku možete da probate sve vrste ribljih specijaliteta. Poznati klub „Knjaz“ je za sve one koji vole rok žurke, bilijar, pivo...

Pogled na šetalište i ovu stranu Save liči na sliku neiskusnog slikara koji je pokušao da naslika sve i tako, gle čuda, uspeo da to liči baš na ono što jeste. Ribarske mreže, moderni pored ruiniranih splavova, do njih zarobljeni metar vode nekim još manjim drvenim splavićem, sa divljim patkama, smećem, istaknutim jelovnicima, pogledom na Adu Međicu i njene privatne oaze mira, kućice- splavove na vodi i obali pored.

Delom tu sliku oživljavaju i restorani i klubovi “Brvnara“ (nalik pravoj planinskoj), „Bombaj“, „Babylon“,“ Kruz“, poznat po koktelima i DJ-evima...Tu su i klub „Regata“, kafe «Moj intermeco», kafana na kojoj se svira ciganska i stara narodna muzika „Sudbina“, picerija „Pingvin“, klub „Skalar“ i drugi. Još intimniji i veseliji je doživljaj na poznatom, ali stalno punom splavu kod Toše, koga ćete teže naći pod pravim nazivom „Sky Walker“, gde domaću, stranu i cigansku muziku peva Sonja Uzelac iz grupe „Romano 4“.

Ova obala Save ima i svoj teatar, neobični pokušaj da glumimo ono što živimo. I da pokušamo da živimo i tu, pored reke. Sava ima svoje «čedo»- Savsko jezero i tamo, svega 4km od centra Beograda nalazi se urbano poluostrvo, oaza zelenila, sporta i kulture. To je kopnena teritorija između Savskog jezera i Čukaričkog rukavca. To je  beogradsko more- Ada Ciganlija. Zapravo iskvarena reč «Singalia», od keltskih «singa» ostrvo i «lia» podvodno zemljište.

Danas se Adi poklanja velika pažnja, stalno se prati čistoća vode i grade se novi sportski tereni. Trenutno ima terena za odbojku na pesku, ragbi, golf, strit basket, akvasoker (fudbal na sapunici), teren za hokej na travi, peintbol, bejzbol. Održavaju se šampionati u veslanju, hajaku, kanuu, plivanju, sportskom penjanju, biciklizmu, skijanju na vodi...Ada je egzotična, a dostupna!Za individualce tu je i trim staza, ali i za one hrabrije bungee jumping. Skok sa 55 m iznad vode. Ja predlažem da uskočite u bilo šta što Ada nudi. Priča o Dunavu i Savi teče i dalje...

Kejovi sa obe strane Brankovog mosta i poznati dorćolski kej. Kod Brankovog mosta su sve popularniji klubovi „Exil“, „Sound“, „Freestyler“ koji su naročito interesantni leti, jer pružaju celonoćne tehno žurke pod otvorenim nebom. Tu su i „Sky bar“, „Lukas“, „Carpe Diem“, koji uz popularnu domaću muziku često organizuju i studentske žurke. Ovo nije poezija, nego reportaža, ali Dunav i Sava su već nekako pesma, ili dve pesme, sa dva različita, ali podjednako usaglašena takta. Ona koja svi možemo odsvirati. Kada poželimo. Ipak, čini mi se kao da najvažnije nismo rekli, a to je baš ono što se o Dunavu i Savi i ne može reći.