Vanila se dobija od sušenih zrna voćnih mahuna biljke Vanilla planifolia, iz porodice orhideja. Iako se mahune i zrna vanile ponekad koriste cela, najčešće se koristi za proizvodnju ekstrakta i aromatičnih začina.
Vanila se uglavnom koristi dodavanjem u sladolede, bezalkoholna pića, punč,
čokoladne i slične poslastičarske proizvode, slatkiše, duvan, kolače, pudinge, torte, keks, likere... Kao mirisno otporan sastojak nalazi svoju primenu u kozmetičkoj industriji i proizvodnji parfema i eteričnih ulja.
Vanila potiče iz Meksika, ali većina svetske količine visokokvalitetnih zrna dolazi sa Madagaskara, ostrva uz istočnu obalu Afrike.
U vanili, tačnije u piću nazvanom Xoco-lall (mešavina zrna kakaa i vanile) su uživali i Asteci. Španski vitez Cortez je probao to piće i vratio se u Španiju sa izveštajima prema kojima ono sadrži čarobne moći. Evropljani su mešali zrna vanile sa duvanom za pušenje i žvakanje i kao takve ih smatrali čudesnim lekom.
