Chili paprika ima na stotine vrsta koje mogu biti raznolikog oblika, veličine, boje, ukusa i ljutine, najčešće crvene ili zelene boje.
U najpopularnije vrste ubrajaju se cayenne, habańero, chipotle, jalapeńo, anaheim, ancho i mađarska paprika. Zanimljivo je da ih samo u Meksiku ih ima više od 150 vrsta!
Ljutinu chili paprikama daje kapsaicin koji je najviše koncentrisan u unutrašnjem središnjem delu paprika sa semenkama i belim pregradama.
Jalapenosi i banana chili, koje ponekad zovu i mađarskim voštanim paprikama srednje su ljuti i sočni. Poblanosi su takođe srednje ljuti, no meso im nije toliko sočno, dok su serranosi ljuti i manje sočni.
Chili paprike se koriste kao hrana, začin, a cenjene su i zbog svog lekovitog delovanja.
Zemlja porekla je Meksiko gde se chili paprika uzgajala još prije 9000 godina. U početku su se paprike upotrebljavale kao ukrasni predmet, a zatim kao hrana, ali i lek.
U Evropu ih je, sa svojih proputovanja po Karibima, donio Kolumbo, smatrajući da je otkrio novu vrstu papra. Ferdinand Magellan je chili preneo u Afriku i Aziju, gde je danas gotovo nezaobilazan začin u raznovrsnim jelima.
Chili na tržište dolazi u svežem, osušenom (celi, mleveni, drobljeni) ili u konzerviranom obliku.
