Boja, ukus, ali i arome koje neka vina svrstavaju u vrhunska, arome koje inspirišu zapravo su prijatni mirisi, dok buke podrazumeva skup specifičnih olfaktornih podataka koji omogućuju karakterizaciju proizvoda (vino, jaka alkoholna pića).
Mirisa predstavlja hemijski osećaj, jer su
receptori mirisa stimulisani hemijskim supstancama. Što znači, da bi pojedini
skupovi materija mogli mirisati, moraju imati određeni stepen
isparljivosti. Naučno je potvrđeno da u zavisnosti od ličnih sposobnosti naša čula mogu da razlikuju oko deset hiljada
različitih mirisa!
Različite sorte vinove loze sadrže različite aromatske skupove, na koje utiču brojni
faktori, poput mikroklimatskih uslova kraja u kome se uzgaja loza,
sastava tla, stepena zrelosti grožđa, pa do tehnoloških postupaka i
vremena odležavanja vina.
Podela aromatskih sklopova vrši se prema njihovom
poreklu i podrazumeva četiri osnovne grupe: originalnu ili grožđanu aromu
(primarne arome), sekundarni buke grožda, buke
fermentacije, kao i buke čuvanja ili buke starenja.
Aromatske materije u grožđu najviše se nalaze u kožici, a manje u mesu bobice. Maksimalan intenzitet i finoću mirisa postižu vina od zdravog i zrelog
grožda u umerenim klimatskim uslovima. Mnoge sorte su bez mirisa, druge imaju jače
ili slabije razvijen miris, kod nekih sorti aroma u grožđu je slabo
izražena i razvija se tek u vinu.
Tokom degustacije, miris i arome koje osećamo mnogo mogu
reći i o poreklu vina. Tako ćete već na prvi miris osetiti da li je
vino iz toplijih ili hladnijih delova sveta, kao i to da li je reč o
mladom ili odležalom vinu, a dobićete informacije i o njegovoj
kompleksnosti.
Osnovna podela crvenih vina prema aromatskom kompleksu je na mlada crvena vina jednostavnijeg karaktera, mlada crvena vina kompleksnijeg karaktera i zrelija kompleksna crvena vina.
